Кохабитација бордера и скијаша

Сећате се вероватно сцене на почетку филма ”Форест Гамп” када перо полако лелуја кроз ваздух до стопала Тома Хенкса. Исто тако изгледају и бордери почетници – као перо на ваздуху лелулају лево десно низ падину. Све би то било у реду да се тако крећу низ почетничку стазу, а не низ стазе које су намењене за напредније и напредне скијаше.

Проблем са бордерима се не завршава на томе, има још разлога зашто њима није место на скијалиштима заједно са скијашима. Прво, главна су сметала на изласку са жичаре/гондоле. Имате ситуацију од нпр. 20 бордера на самом изласку са лифта начичканих по сред стазе како везују везове, и морате да се пробијате кроз исте да можете да почнете да се спуштате низ стазу. Уместо да поседају по страни, једни иза других, и оставе одређену ширину слободну – рашире се целом ширином. Наравно, људи који воде скијалишта су увидели проблем, па су направили раздвојну траку на излазу са лифта, лево је директан пролаз, а десно је ”fitting”. Идеја је фантастична, једино је проблем што постоји она мањина бордера који се не обазиру на то па седну посред траке за пролаз и тако блокирају скијаше.

Бордери се крећу у хордама. При скијању наићићете на гомилу група бордера који седе (не сваки пут на ивици) стази и не раде ништа. Као да су се окупили на чајанци или нечему сличном и проводе сто година блокирајући део стазе. Ал ок, то могу да и разумем, људи се друже и то је лепо, ал ипак лепо би било да не сметају другима. Неко би помислио да у Јапану, земљи где се гледа да никоме никако не сметате да се то подразмева, али то није тако. Оставимо на страну дружење, бордери имају ту навику да само седну на сред стазе, сами. Али на сред стазе. Сами. Много њих има ту навику. На крају је могуће возити гранд слалом на стази и замислити да су бордери заставице.

Ако пробате да возите иза бордера, то није баш најбоља идеја. На ужим пролазима није могуће их лако обићи јер лелулају лево десно, а ако возите иза њих је и помало опасно возити, јер имају тенденцију да неконтролисано, неочекивано, без разлога падну… Ако и бацимо поглед на просечног бордера овде – из њиховог положаја тела не може се рећи да имају и добар преглед ситуације на скијалишту где се спуштају. Лако им је да гледају на једну страну, ал на другу врло тешко што може бити и врло опасно ако одлуче да скрену на ту страну.

Зашто су бордери уопште на скијалиштима? На лепим, утабаним стазама? Зар нису бордови предвиђени за неутабан снег, за бордовање ван стаза? Просто је жалосно видети на шта лепо утабана стаза личи пошто хорда бордера прође истом…

Следећи пост биће о скијалишту број два ове године… Овај пут сам једноставно морао да избацим из себе негативну енергију о бордерима.

Comments are closed.